Struka se pita: Hoće li projektom Južne interkonekcije BiH ovisnost o ruskom gasu zamijeniti novim privatnim monopolistima?

Strateški energetski ciljevi Evropske unije postavljeni do 2030. i 2050. godine podrazumijevaju veći udio obnovljivih izvora energije, manju potrošnju i smanjenje emisije stakleničkih gasova. Da Bosna i Hercegovina mora pratiti te ciljeve i usklađivati zakonodavstvo poručili su iz Delegacije Evopske unije.

''Usklađivanje sa energetskom tranzicijom Evropske unije nije samo tehničko pitanje ili pitanje ekonomske neophodnosti već i starteški izbor koji odražava poziciju Bosne i Hercegovine u Evropi i njenu dugoročnu budućnost unutar evropske porodice'', kazao je Solomon Ioannou, program menadžer Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini.

Evropska unija i danas kroz projekte i Plan rasta podržava reforme u energetskom sektoru. Međutim, Bosna i Hercegovina zbog političkog zastoja još uvijek ne koristi sredstva iz ovog programa. Plan predviđa usklađivanje zakona o električnoj energiji i gasu s evropskim pravilima, ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, te osiguravanje tržišnih cijena. No, BiH je tek na početku tog procesa, a članovi Kruga 99 upozoravaju i na pitanje Južne plinske interkonekcije i neuređenog zakonskog okvira.

''Bosna i Hercegovina još uvijek nema usvojen državni zakon o gasu, nema regulatora za gas niti je implementirala treći energetski paket Evropske unije. Čak i kada gradimo južnu interkonekciju gradimo je na pravno nesigurnim temeljima, a to nije samo tehnički problem već i pitanje kredibiliteta integracionog procesa'', istakao je Adil Kulenović, predsjednik Kruga 99.

Učesnici upozoravaju da bi zbog političkih i lobističkih interesa pojedinaca energetski suverenitet Bosne i Hercegovine mogao biti doveden u pitanje.

''Budućnost Bosne i Hercegovine u domenu energetike se sve više kreira kroz neformalnu mrežu uticaja. Kontrola nad plinskim tokovima može postati zapravo instrument moći koncentiran u jednom uskom krugu aktera. Ova investicija bi državu mogla odvesti iz ruske energetske zavisnosti u zavisnost od sumnjivog privatnog monopola'', mišljenja je Hazim Bašić, profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu (UNSA).

Mehdija Pepić, ekspert u oblasti energetike je dodala:

''Zašto preko noći usvajamo zakone koji bukavlno daju energetski suverenitet nekome ko dolazi sa sakrivenim, netransparentnim namjerama i postajemo bukvalno žrtva u tom domenu..''

Dva mjeseca prošla su od potpisivanja međudržavnog sporazuma s Hrvatskom, koji je do sada trebao biti ratifikovan u Parlamentarnoj skupštini BiH. U međuvremenu nije potpisan ni ugovor s američkim investitorom. Iz Naše stranke upozoravaju da zbog američkih lobista koji podržavaju i lobiraju za Milorada Dodika još treba sačekati.

Više u prilogu Mirne Ždralović.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad